david 2

udjem u sobu i raspakujem se. soba je tako Hampstead. i tako je ja. pogledam se u ogledalu i pomislim kako mi soba dobro stoji. bah, nigde mi se ne mice odavde, pomislih, ostacu tu i proucavacu Deleuzea. ali 'oces vraga. otvorim to vino iz Marks end Spensera. ali... imbecilne zene – jednostavno ne umeju da otvore bocu vina. jos sam uzela ono sto nema pampur, jer iako imam otvarac, znam da necu uspeti. ali ova boca se otvara tako sto odvrnes zatvarac. medjutim ja naravno e uspevam da ODVRNEM cep i sta uradim – uzmem makaze i ceciram cep. popijem casu vina i posaljem poruku. jebote. posaljem tu poruku sa postkodom i to kao – dodji. i posle nekog vremena, ne znam ni ja, on odgovara samo: “adresu”. i posle doda jos samo: “za 47”. i boze, posle jedno sat misteriozni posetilac stize. i ostaje tu i prespava tu. u Dejvidu. i malo je hrkao. naravno da opet nisam mogla da spavam. mislim, kao i svake noci, budim se svako malo i pitam se kad ce jutro. on uvek ima odelo i kravatu kao da nesto ozbiljno radi. niko ne zna sta on radi, niti sta ce mu odelo i kravata, ali dobro. mislim da smo zakljucili da je jutro oko deset. obukao je odelo i stavio kravatu ali samo da bismo otisli negde napolje i nesto pojeli. jeste da je praznik, ali sve je bilo otvoreno. taj konzumerizam u Londonu. nikad nema odmora. odvedoh ga u Holly Bush, ali mesto je bilo zatvoreno. sedosmo u onaj neki vec lokal koji god u ulici gde je Pantameters. mirno mesto. konobar je navalio s onom varijantom: znate supa ovog dana nam je od paradajza. i ovaj naruci supu. pita gde je napravljena i kelner mu odgovara kako je sveza, iz domace kujne. ali on nije zadovoljan i pita: jel imate neku iz podruma... e steta, voleo bih da probam jednu supu iz vaseg podruma. i ja pojedoh omlet sa lososom, a on tu supu. mislim, nije kao da smo seli u Kofi Kap, ali ne mozes da imas i dobar obrok i da sedis u dobroj ulici. biraj. neverovatno kako se Bog nije smilovao Englezima i svima ostalima u zemlji, te je za bank holliday priredio kisurinu. danasnji dan je bio bez trunke sunca. meni to naravno uopste ne smeta. bili smo u fazonu – ocemo u Heath, ali kisa je stvarno bila uporna – pouring. posle dorucka smo jednostavno posetili sve butike u High Streetu. Kurt Geiger, Nicole Farhi, Hobbs, ovo-ono. Usli smo naravno i u Community Center i kao for a razmatrali da kupimo neku od tih charity nebuloza. svratili smo i u Food market da blenemo u jastoge i krabe. krenuli smo prema parku jer sam ja bila u fazonu da ce kisa prestati dok stignemo do tamo. ali nije. Otisli smo do Wells Tavern. Tamo smo popili po pintu bitera Black Sheep. on je posle supe bio gladan pa je pojeo “meso na meso”, to jest burger od britanske govedine. na tom mestu smo dakle raspravljali o tome kako je OVDE sve lazno. cela ta engleska bajka koju sam ja kupila bud zasto. da ne ulazim dalje u ta subject, providna ili ne-providna bajka. pravio se da ne zna engleski, pa sam ja prevodila konobarima.
kisa je i dalje pljustala kad smo izasli napolje. oh my god, it was pouring! izmislio je neku nebulozu da je ostavio “kesu” kod mene, mada nikakve kese nije bilo. ali razumem ga. i ja bih izmislila kesu da sam na njegovom mestu. tako da smo se vratili nazad u Dejvida. i ostali u njemu do sedam uvece. ok, Dejvid je stavno neverovatna soba. on je onda otisao na Belsajz Park a ja ja sam otisla u Dalston kod Ursule po kljuc. nece biti lose da imam jos jedan stan na raspolaganju sledece nedelje – Hendon me je stvarno ubio u pojam. mislim da i ako mi bude ocajnicki falila neka stvar iz stana – nema sanse da odem po nju. zivecu bez nje. dakle, Dalston je izgledao pusto, ali meni to nije bilo vazno. Manja je pricala o tome kako je danas trebalo da uci, ali je umesto toga radila razne “random” stvari. kad je Ursula dosla, spremila je pastu za veceru i nekako sam morala da ostanem tu sto mi je prijalo. saopstila mi je da grupa Skart ima izlozbu ovde, na Betnal Greenu negde. prijalo mi je njeno drustvo i taj njen smisao za humor. mislim da sam popusila jedno 5 cigareta tu. ponudile su mi da ostanem jos i radim zajedno sa njima, ali ja sam silno zelela da se vratim u Hampstead i samujem u njemu bar malo. Kad sam se vratila u Dejvida, shvatila sam da se re-koserovao i da je samo moj, bez ostataka tudjeg prisustva u njemu. sjajno je izgledao, moram da kazem. dokrajcih vino, popusih jednu cigaretu u dvoristu i legoh da spavam jer sutra idem u Bath i moram da sam na stanici Highbury&Islington u cik zore. da budem precizna u 7 i 30.