moja kafana

ana horor je uspela da uradi ono cega se sve vreme bojala: da prospe pivo po lap topu i udesi ga. knjigu je nastavila da pise u svesci sto je jedan opsti haos kome je potrebno ozbiljno redigovanje jer je odavno zaboravila kako se u stvari koriste sveska i olovka. prosto je polu pismena kad radi na taj nacin. i lupeta gluposti previse cesto.
incident sa lap topom se dogodio u njenoj kafani. njena kafana je pab Fimasons Arms, jedno fino mesto u Hampstedu. kao prvo, jasno je da mesto koje ona moze da onako za sebe etiketira kao moja kafana mora biti u Hampstedu. tu ona provodi prilicno vremena, kao sto je vec jasno. i tu za nju otprilike postoje tri moguce lokacije: park, pab i kofi kap. kofi kap je za ujutru za dorucak i kafu. park je za kad god nije kijamet. ali tu nema mnogo pesacenja. ima par spotova za citanje i pisanje do kojih se dodje, tu se odsedi i onda naravno u pab. tu je kao prvo ono poljance odmah desno kad se udje iz Vels Voka. Tu ima svoje parce trave, jednu omiljenu klupu i drvo koje je strasno zgodno za penjanje, tako da i baba moze da se uzvere, ima bogatu krosnju koja moze da sakrije oko desetak ljudi. tako da je je to u sustini jedno zgodno mesto za privatne zurke. drvo je, najozbiljnije, kao dnevna soba.
kad se sve sabere i oduzme u malom Hampstedu (misli se iskljucivo na onaj najlepsi i najpos deo) ima podosta pabova. ne moze tek tako da se uzme jedan i proglasi omiljenim. ana horor je dakle sedela po svim tim mestima redom i to naizmenicno. prvo je mislila da joj je omiljeno mesto Vels Tavern gde imaju biter Crna ovca. ali nekako atmosfera nije bas idealna. malo se covek tu oseca kao crna ovca a ni sam ne zna zasto. uglavnom to ne primecuje jer je fino pripit i obuzet sam sobom ili drustvo, novinama ili knjigom. ali u trenucima lucidnosti pokaze se da tu ima nesto sto nije bas kako treba. onda je bila na jednom rodjendanu u pabu koji se zove Sveti Zbun ili Holi Bus. mesto je na fenomenalnoj poziciji, nadomak tjub stanice, ali sakriveno na brdu. fenomenalan pogled, zgodne kucice, lepe male klupe ispred, savrseno strainski uredjen enterijer, izbor britanskih ejlova i bitera. ali majku mu, ni to nekako nije bas san snova. vrlo lepo i ususkano i sve, ali... na primer pice posle osam uvece ne sme da se iznese napolje. to je dosta veliki hendikep. pa to sto ispred ima samo dve klupe koje su uglavnom zauzete. nije bas raj ni za pusace ni za ljubitelje svezeg vazduha.
Pljoska ili Flask je takodje ozbiljno ljubak pab. onako fenomenalno uredjen, u lepo ulicici. ali slab izbor piva i sajdera, ogranicenje za pijenje napolju do devet uvece. sem toga ispred je svega tri ili cetiri stola. ne bas najbolje. ostala mesta nikad nisu bila u uzoj konkurenciji za najbolji pab, ali sluzila su svrsi. kad se covek krece od paba do paba, ni jedan u stvari nema ozbiljne mane. svuda je super.
malo po malo iskristalisalo se da je Frimasons Arms ubedljivo najjaci. te je tako ana horor to mesto proglasila svojom kancelarijom i svojom kafanom.
kao prvo, tu se sluzi Landlord Timoti Tejlor, njen omiljeni ejl. kad se istrose zalihe toga, ima alternativa u vidu London Prajda. Kad ni toga nema, sluzi se Aspal sajder, Anin svakako omiljeni. kad postoji raspolozenje i drustvo za koktele, izbor je maestralan i imaju koktel majstore, a izbor vina je fenomenalan. Dobre hrane i snekova ima u izobilju takodje pa je prosto sjajno kad civek tu ogladni od alkohola. prostor je ogroman i rastrkan. gotovo da se moze reci da tu ima nekoliko razlicitih lokala koji skoro pa nemaju nikakve veze jedan s drugim. tu su dve velike baste, jedna ispred i jedna potpuno zaklonjena od ulice, desno. onda ima bar koji je udoban kao dnevna soba, pa restoran iza. klonja je takodje fina.
razlog zasto je to za anu postala kancelarija su sofe, lampe i stekeri u baru. tu je ona svakodnevno po nekoliko sati pisala. dok jednog dana nije prolila Lendlord po tastaturi koja je momentalno ruknukla. odnela ju je da se prosusi u klonju. ali eto za sad je jedini bedak tog mesta upravo susilica za ruke. slabo radi. odatle je posle otisla na Klerkenvel i nastavila susenje u nekom velikom baru sto ima one ekspres susaljke koje za deset sekundi obave posao. ali ni to nije pomoglo, te je na kraju morala da proradi sveska.
ali sve to nije dovoljno sa se nesto nazove "moja kafana". moja kafana je dakle mesto na kom se covek nikad ne oseca nelagodno, cak ni kad tu satima pije sam, ni kad se besramno ljubaka s nekim, ni kad se unakazi od pica. to je mesto na kom ti konobar samo natoci bez reci, ne pita te sta ces, jer zna. ili samo upita: jel uobicajeno? anu horor definitivno svi kelneri znaju i znaju tacno kojim redosledom pije. ako nema ovoga onda daj ono. ili, popodne ovo, uvece ono. sve znaju. eto tako. nikad je niko nije pogledao poreko i uvek se ljubazno pozdrave s njom i pitaju je kako je. i nikad ne postavljaju suvisna pitanja. cak ni kad jednom nije mogla da ode posto je objavljen fajront pa su morali da je isteruju sve zajedno s relativno drskim gostom kog je dovela, nisu imali nista protiv nje. sta se jednom desilo, jednom se desilo da je ova sama sedela u zadnjem dvoristu i pisala i neka kokni banda je usla pa se izvinila sto ometa njen mir. ovo je moja basta znate, rekla im je, ali slobodno sedite i opustite se.
jos jedna stvar. Hampstead definitivno ima taj specifican slatkast miris. u tom pabu je onako vrlo intenzivan. svetlost je u svako doba perfektna i romanticna, atmosfera savrseno opustena, ekipa raznovrsna i dobrocudna, a drveni pod prijatno krcka i doprinosi tom utisku da je zapravo rec o privatnoj kuci, a ne o kafani.